Vesti

Ova analiza je izrađena na osnovu standarda utvrđenih Direktivom Evropske unije protiv SLAPP tužbi i Preporukom Saveta Evrope CM/Rec(2024)2.

Onlajn medij „Nacionale“ i novinar Oqean Dermaku su objavili istraživanje 18. decembra 2025, prema kome je advokatica Blinera Osmani dobila advokatsku licencu iako joj je nedostajao dokument „Izjava o nezaposlenosti“. Ovaj dokument, kojim se potvrđuje da kandidat za advokata nije u radnom odnosu, je uslov za sticanje zvanja advokata i izdaje ga Agencija za zapošljavanje. Istraživački novinar Dermaku je zasnovao svoje istinito izveštavanje na zvaničnoj potvrdi te Agencije, prema kojoj oni nisu izdali tu izjavu advokatici Osmani. Originalni izveštaj su zatim objavili Reporteri i Periskopi. Sadržaj je distribuiran i na društvenim mrežama od strane novinara Oqeana Dermakua i Berata Buzhale.

Prvo, treba napomenuti da se izveštaj bavi pitanjem da li je osoba sa bliskim porodičnim vezama sa šefom države ispunila zakonske kriterijume za dobijanje licence za advokata. U centru izveštavanja nije privatni život tužiteljke, već pitanje koje se direktno tiče javnog interesa. Kada se izveštavanje odnosi na integritet postupaka javne prirode, naročito u vezi sa osobama blisko povezanim sa šefovima države, standard zaštite slobode medija je znatno viši nego u slučajevima navoda o narušavanju ugleda u isključivo privatnim stvarima.

Drugo, advokatica Osmani je sestra predsednice Republike Kosovo, Vjose Osmani. Ovo je postavlja u uski krug javne vlasti i, shodno tome, legitimiše medijski nadzor kad god postoji pitanje koje izaziva sumnju u povlašćen tretman, sukob interesa ili nedostatak transparentnosti. Upravo zbog ove povezanosti, nivo tolerancije advokatice na kritiku trebalo bi da bude viši nego kod potpuno privatne osobe.

Treće, sama tužba politizuje pitanje i povezuje ga sa predsednicom. Značajan element je činjenica da se tužiteljka u tužbi poziva na predsednicu Republike, tvrdeći da je izveštavanje osmišljeno kako bi joj se nanela politička šteta. Ovo pokazuje da i sama tužiteljka slučaj smatra povezanim sa javnom ličnošću i sa političkim uticajem, što dodatno jača javni interes za navedeno izveštavanje.

Četvrto, novinar je postupao sa profesionalnom odgovornošću i velikom pažnjom prilikom provere činjenica. Suština izveštavanja se odnosi na pitanje da li je tužiteljka ispunila zakonski uslov statusa nezaposlenosti u trenutku podnošenja prijave. Prema zvaničnoj institucionalnoj potvrdi, ovaj kriterijum nije ispunjen. On je poštovao osnovne standarde profesionalnog novinarstva pribavivši informacije od zvaničnih institucija, dobivši pismenu potvrdu od Agencije za zapošljavanje, zatraživši objašnjenja od Advokatske komore Kosova, kontaktirajući uključenu stranu i analizirajući pravni i regulatorni okvir advokatske profesije. Zbog toga je veoma teško tvrditi da je izveštavanje urađeno prenebregavanjem istine.

Peto, tužba ne potkopava suštinu izveštavanja. Ključni element u identifikovanju SLAPP-a je kada tužilac izbegava suštinu izveštavanja i prebacuje debatu na sporedna pitanja. Čak i u ovom slučaju, tužiteljka, prema opisu činjenica, ne odgovara direktno na centralno pitanje: da li je imala potvrdu o nezaposlenosti u vreme podnošenja zahteva za licencu? Umesto toga, premešta diskusiju na šira tumačenja značenja „zaposlene osobe“ ili na druga proceduralna pitanja, koja uopšte nisu relevantna u ovom slučaju.

Šesto, tužiteljka nije iskoristila pravo na ispravku kako je propisano. Iako je tužiteljka javno reagovala, iz njene tužbe ne proizilazi da je poslala zvaničan odgovor medijima i zatražila ispravku objavljenih činjenica. Umesto toga, odmah je odabran sudski put protiv nekoliko medija i novinara, što je tipično za SLAPP tužbe. Dodatni element SLAPP tužbi je da tužba ne cilja samo medij, već i novinara kao fizičko lice.

Sedmo, činjenica da je Savet za štampu Kosova zaključio da nije došlo do kršenja etike ili narušavanja privatnosti, veoma je važan element. Ovo pokazuje da je izveštavanje, pored toga što je imalo činjeničnu osnovu, ocenjeno i kao u skladu sa profesionalnim medijskim standardima. Kada izveštaj prođe filter profesionalnog samouređenja, ali uprkos tome bude propraćen obimnom građanskom tužbom, to jača sumnju u zloupotrebu sudskih postupaka.

Osmo, javne reakcije tužiteljke se ne odnose na suštinu izveštavanja. Prema činjenicama iznetim u tužbi, javne reakcije tužiteljke, uključujući i one na društvenim mrežama, ne bave se direktno centralnim pitanjem izveštavanja, dakle navodnim nedostatkom dokumentacije, već se usredsređuju na diskreditovanje novinara i pripisivanje političkih motiva. Ovo je problematično jer sugeriše da se fokus pomerio sa razjašnjavanja istine na delegitimizaciju novinara, što je karakteristična odlika SLAPP tužbi.

Ova tužba je SLAPP jer je neosnovana, usmerena je na istinito i činjenicama zasnovano izveštavanje, podnela ju je stranka bliska vlasti, usmerena je i lično na novinara i teži da premesti fokus sa suštinskog pitanja od javnog interesa na sporedne tvrdnje koje ne opovrgavaju suštinu izveštavanja.

Analizu je pripremila Flutura Kusari, pravnica za medijsko pravo, i spoljna pro bono pravna savetnica Udruženja novinara Kosova. Ona je koautorka Preporuke Saveta Evrope protiv SLAPP tužbi dokumenta usvojenog od strane Komiteta ministara Saveta Evrope. Ona je takođe članica Ekspertske grupe Evropske komisije protiv tužbi SLAPP.

Naslovnica: Reynolds Journalism Institute