Vesti

Ove godine, Evropska federacija novinara (EFJ) je održala svoj godišnji sastanak u Ankari, u Turskoj (18–19. jun). U organizaciji Udruženja novinara (GCD), događaj sa temom „Opkoljeno novinarstvo“ je okupio 85 predstavnika 42 novinarska sindikata i strukovnih udruženja iz cele Evrope, kao i novoizabranu predsednicu Međunarodne federacije novinara (IFJ), Zulijanu Lainez.

„Došli ste kada je bilo najpotrebnije“, izjavio je predsednik GCD-a, Nazmi Bilgin, misleći na naše simbolično prisustvo na mestu gde novinari već dugo plaćaju visoku cenu za izveštavanje u interesu javnosti.

Godišnji sastanak je počeo konferencijom GCD-a, „Globalna kriza novinarstva“, na kojoj su od prvog dana istaknuti glavni izazovi sa kojima se suočava struka danas, uključujući izveštavanje iz zona sukoba, nebezbedne uslove rada, digitalnu transformaciju i uspon veštačke inteligencije.

„Svaki put kada pomislimo da smo dostigli granice političke polarizacije, nepoverenja društva i otvorenih napada na medije, stvarnost nam dokaže suprotno. Pokazuje nam da se prostor slobode može dodatno suziti, da se prag prihvatljivog nasilja nad novinarima može još više podići i da oni koji grade moć na manipulaciji i strahu uvek pronalaze nove načine da oslabe upravo one ljude koji postavljaju pitanja, proveravaju činjenice i traže odgovore“, izjavila je predsednica EFJ-a, Maja Sever, u njenom uvodnom govoru.

Od uvodne sesije do panel debata i razmatranja predloga, jedna reč je jednoglasno dominirala celim sastankom: solidarnost. Ova inspiracija se ogleda i u usvajanju 36 rezolucija i deklaracija, kroz koje su sindikati novinara potvrdili svoju posvećenost jedinstvu u odbrani profesije preko državnih granica.

Delegati su usvojili i budžet EFJ-a, kao i izveštaje o aktivnostima i finansijske izveštaje, naglašavajući potrebu za snažnijim programom EU Agora, te posebnom linijom za medije i novinarstvo, gde bi najmanje 20 odsto budžeta bilo opredeljeno za kvalitetno i nezavisno novinarstvo. Pored finansijskog aspekta, ovo se smatra vitalnom garancijom za zaštitu slobode medija, posebno u vreme kada politički pritisci, ekonomska nesigurnost i platforme vođene algoritmima sve više oblikuju informacioni pejzaž.

Na godišnjem sastanku su takođe istaknuti ključni izazove sa kojima se suočavaju turski novinari i organizacije članice EFJ-a u Turskoj. Potvrđujući nepokolebljivu podršku EFJ-a, delegati su usvojili tri važna predloga. Jednoglasno su tražili poništenje takozvanog „zakona protiv dezinformacija“ u Turskoj, momentalno oslobađanje svih novinara uhapšenih na osnovu ovog zakona, uključujući članove CGD-a, Alican Uludağ, İsmail Arı i Merdan Yanardağ, kao i uklanjanje svih preostalih tužbi. Novinari u Turskoj više ne bi trebalo da se plaše represije, krivičnog gonjenja ili zabrane zbog izveštavanja o pitanjima vezanim za bezbednost, odbranu i sukobe.

Razmatran je i slučaj švedskog novinara Joakima Medina, koji je proveo 51 dan u turskom zatvoru i suočava se sa optužbama za terorizam zbog svog rada. Ovaj slučaj je pokrenut i na sastancima sa liderom glavne opozicione stranke, Özgür Özel (CHP). Delegati su takođe izrazili zabrinutost zbog uskraćivanja ili oduzimanja novinarskih kartica, posebno za nezavisne novinare, od kojih se mnogi već suočavaju sa ozbiljnim ekonomskim poteškoćama. Proizvoljna ograničenja viza i državne politike protiv sindikata takođe ostaju zabrinutosti koje će EFJ nastaviti da iznosi na evropskom nivou.

Na sastanku EFJ-a, posebna pažnja je posvećena i ukrajinskim novinarima, koji nastavljaju da rizikuju svoje živote i suočavaju se sa nezakonitim zabranama Ruske Federacije zbog izveštavanja o istini. Centri solidarnosti za ukrajinske novinare, koje je osnovala Nacionalna unija novinara Ukrajine (NUJU) uz podršku EFJ-a, IFJ-a i UNESKO-a, prepoznati su kao vitalna infrastruktura u ratnim vremenima.

Tokom uvodnog izlaganja, ukrajinski ambasador u Turskoj, Nariman Dzhelyal, bivši novinar uhapšen na Krimu u 2021. i osuđen na 17 godina zatvora pre nego što je pušten na slobodu u okviru razmene zatvorenika između Rusije i Ukrajine u junu 2024, održao je dirljiv govor o značenju solidarnosti sa onima koji su progonjeni samo zbog obavljanja svoje dužnosti: zaštite prava građana na pristup informacijama.

Na sastanku je takođe pozdravljena optimistična poruka glavnog govornika, Márton Gergely, predsednika Izvršnog odbora IPI i glavnog urednika nezavisnog mađarskog nedeljnika HVG. Njegova poruka je bila jasna: novinarstvo se najbolje opire autoritarnim režimima braneći svoje etičke principe i beskompromisnu nezavisnost, obavezu koja se ne sme napustiti čak ni pred najliberalnijim i naj-demokratskijim režimima.

Delegati su takođe izrazili potpunu solidarnost sa palestinskim novinarima, koji se suočavaju sa neljudskim tretmanom, složivši se oko potrebe zalaganja za bezbedan, slobodan i nezavisan pristup međunarodnih medijskih stručnjaka Gazi.

Takođe su razmatrana pitanja slobode medija u Srbiji, Kosovu, Grčkoj, Estoniji, Poljskoj, Francuskoj i Češkoj kroz hitne predloge, koje su delegati usvojili. U okviru projekta instrument Brzog odgovora na pitanje slobode medija (MFRR), EFJ je dokumentovao najveći broj kršenja medijskih sloboda u Srbiji u protekle dve godine, organizujući dve verifikacione misije i pružajući praktičnu podršku mnogim novinarima. Delegati su se obavezali da će nastaviti svoju posvećenost u borbi protiv nekažnjivosti napada na novinare, uključujući i slučaj novinara i predsednika ANEM-a, Verana Matića, kome je Maja Sever izrazila punu solidarnost nakon novog napada tokom skupštine u Ankari.

Trenutna situacija oko javnih medija u Češkoj dodatno ilustruje potrebu za zaštitom nezavisnog javnog emitovanja, u skladu sa Evropskim zakonom o slobodi medija (EMFA). Delegati su takođe istakli rastući rizik od pravnog uznemiravanja novinara i medijskih radnika, uključujući članove EFJ-a, naglašavajući hitnu potrebu za potpunom implementacijom Direktive EU protiv SLAPP-a.

Duh solidarnosti koji je karakterisao ovogodišnji sastanak se proširio izvan zvanične agende. Članovi Upravnog odbora EFJ-a su se pridružili kampanji podrške u demonstracijama koje su organizovale francuske organizacije članice EFJ-a u Parizu 18. juna, u vreme pogoršanja slobode medija i uslova rada novinara, što je takođe primećeno tokom nedavne misije EFJ-a u Francuskoj (9–11. jun). Na maršu u Parizu se okupilo oko hiljadu učesnika.

Na kraju, godišnji sastanak je obeležio važan korak ka budućnosti novinarstva. Delegati su se prvi put složili da grade mostove saradnje sa novim stvaraocima informativnog sadržaja i obezbede očuvanje etičke DNK-a profesije, dok se novinarstvo razvija na novim platformama i formatima. Ranije je anketa EFJ-a istakla različite perspektive među članovima, stvarajući osnovu za ovu diskusiju.

Iako je godišnji sastanak EFJ-a završen i članovi se vratili svojim nacionalnim izazovima, u Ankari je utvrđena jasna posvećenost: sindikati novinara su složniji nego ikada u odbrani nezavisnog novinarstva i demokratije.

„Moramo biti glasniji u borbi za zaštitu novinarstva od monopola digitalnih platformi, koje sve više određuju ko će biti viđen, ko će biti čitan i ko će preživeti“, zaključila je Maja Sever.

„Ali podjednako važno, razgovarali smo i o ljudima. Želimo da i dalje budemo uz svakog od vas kada vas napadaju na ulici, kada branite pravo na štrajk i kada je potrebno da vam se pomogne u sprovođenju evropskih direktiva i međunarodnih pravnih standarda. Želimo da budemo novinari koji povezuju Lisabon sa Kijevom, Rejkjavik sa Ankarom, kao i sa ostatkom sveta. Stoga želim da se zahvalim našim domaćinima u Turskoj na odličnoj organizaciji skupštine, kao i predsednici IFJ-a, Zulijani Lainez, na njenom prisustvu, na inspirativnim rečima i na važnim porukama koje je prenela, pokazujući da smo i da ćemo ostati globalno povezani sa našim prijateljima i kolegama širom sveta“.