Prevencija košta manje od lečenja: Primena „Best Buys“ SZO za hronične nezarazne bolesti
Hronične nezarazne bolesti, poput kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, raka i hronične opstruktivne bolesti pluća, spadaju među vodeće uzroke smrti u svetu. Naspram sve većih troškova lečenja i tereta koji ove bolesti nanose pojedincu i zdravstvenom sistemu, odgovor je jasan: moramo više ulagati u prevenciju. Prevencija košta manje, spasava više života i donosi dugoročnu korist celom društvu. Iz tog razloga, „Best Buys“ Svetske zdravstvene organizacije (SZO) treba da budu u središtu zdravstvenih politika. Ove jeftine, a visoko efikasne intervencije, koje bi mogle sprečiti hiljade obolevanja i prevremenih smrti, ne zahtevaju skupu tehnologiju niti nedostižna ulaganja; zahtevaju institucionalnu volju i svest društva. Po mom mišljenju, šira upotreba ovih mera, kako na individualnom tako i na nivou populacije, bi trebalo da bude prioritet svakog društva koje želi da unapredi javno zdravlje.
Jedna od glavnih preporuka SZO je smanjenje upotrebe duvana kroz veće poreze, ograničavanje reklamiranja i stvaranje okruženja bez dima. Duvan ostaje glavni faktor rizika za mnoge hronične bolesti. Ulaganje u politike koje smanjuju njegovu upotrebu košta mnogo manje nego dugoročno lečenje pacijenata sa rakom pluća, srčanim oboljenjima ili drugim problemima povezanim sa pušenjem.
Jednako je važno promovisanje zdrave ishrane. SZO preporučuje mere poput smanjenja soli u hrani, ograničavanje štetnih masti i podizanje svesti među pojedincima o zdravijim izborima. Nezdrava ishrana je jedan od glavnih uzroka prekomerne težine, gojaznosti, hipertenzije i dijabetesa. Veoma je važno stvoriti uslove koji pomažu građanima da se bolje hrane i izbegnu bolesti ili odlože pojavu komplikacija.
Još jedan „Best Buy“ je promovisanje fizičke aktivnosti. Sedentarni način života je postao deo svakodnevice mnogih ljudi, naročito mladih. Stvaranje prostora za šetnju, vožnju bicikla i bavljenje sportom ne zahteva nemoguća ulaganja, ali donosi veliku korist javnom zdravlju. Fizički aktivnija populacija ima manje šanse da razvije hronične bolesti i veće šanse da uživa u dugom i produktivnom životu.
Neki bi mogli tvrditi da sprovođenje ovih mera zahteva sredstva i institucionalnu posvećenost koju ne može svaka zemlja da priušti. Na primer, rad na porezima zahteva međuagencijsku i međudržavnu saradnju kako bi se postigli željeni efekti. Međutim, početni troškovi prevencije su mnogo niži od dugoročnih troškova za lečenje, rehabilitaciju i izgubljenu produktivnost obolelih građana. U tom smislu, prevencija se pokazuje kao ulaganje, a ne trošak, i njena vrednost daleko premašuje svaku finansijsku uštedu.
Hronične nezarazne bolesti se ne mogu iskoreniti u potpunosti, ali se njihov uticaj može znatno smanjiti. Mere „Best Buy“ SZO nude jasan, pristupačan i dokazan put ka sprečavanju bolesti pre nego što zahtevaju skupo lečenje. Prevencija i kontrola NZB zahteva timski i kontinuiran rad, što zahteva da pored gesla SZO „Zdravlje za sve“, moramo težiti i ka „Zdravlju u svim politikama“. Ako stremimo zdravijem društvu i održivijem zdravstvenom sistemu, moramo delovati odmah.
Ovaj autorski tekst je objavljen u okviru projekta „Unapređenje izveštavanja o hroničnim nezaraznim bolestima“, koji sprovodi Udruženje novinara Kosova (UNK) u partnerstvu sa Integrisanim zdravstvenim uslugama (IZU), uz podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC).
Za više o ovoj temi, pročitajte istraživanje novinarke Albulene Bytyqi „Hronične bolesti u porastu, prevencija ostaje izazov na Kosovu“, koje predstavlja podatke, institucionalne stavove i iskustva građana o sprovođenju intervencija „Best Buys“ na Kosovu koje preporučuje Svetska zdravstvena organizacija (SZO), na ovom linku: https://www.rtklive.com/sq/news-single.php?ID=731499
