Vesti

Cross-published at Shared Future News.

pišu Nora GJUZI i Luke BUTTERLY, Preveo: Bruno Neziraj

Pripadnici manjinskih zajednica u Severnoj Irskoj i na Kosovu kažu da su zanemareni u istorijama tih ratova i u postkonfliktnim društvima koja su usledila.

Kosovo je zemlja u kojoj oni koji su se borili protiv srpskih snaga u ratu 1998-99 uživaju veliko poštovanje. Međutim, ni ovaj status možda nije dovoljan da zaštiti pripadnike manjinskih zajednica od diskriminacije.


Haxhi HOTI. Kosovo. Slika je korišćena uz dozvolu.

Uprkos tome što je veteran rata i uživa poštovanje većinske zajednice, Haxhi Hoti, iz manjinske egipatske zajednice, rekao je da se suočava sa teškom ekonomskom situacijom:

„Bili smo deo rata jer smo i mi doživeli napade, ali sada, posle rata, nismo dobili nikakvu podršku da ne osećamo diskriminaciju ili da se osećamo drugačije“.

Manjinske zajednice na Kosovu — Bošnjaci, Turci, Romi, Aškalije, Egipćani i Goranci — bili su žrtve kako srpskih snaga bezbednosti (policija, vojska i paravojske), tako i Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), koju su predvodili Albanci.

Nakon tog sukoba, koji je ostavio na hiljade mrtvih, nestalih i raseljenih, mir između različitih zajednica je bio krhak.

Iako je prošlo više od 15 godina od proglašenja nezavisnosti Kosova u 2008, diskriminacija i dalje postoji, čak i u svakodnevnoj interakciji. Manjinske zajednice se osećaju povučeno i ne integrišu se sa većinskim stanovništvom.

Kao i na Kosovu, mnogi pripadnici migrantskih i manjinskih zajednica u Severnoj Irskoj osećaju se zapostavljenim od strane političkih stranaka.

Ove zajednice su različite po nacionalnosti i po broju generacija koje su ovde živele. Neki su stigli poslednjih decenija, dok drugi vuku korene mnogo pre početka Nevolja.

Većina od 3.600 života izgubljenih u tom sukobu bila je iz katoličke/irske/nacionalističke ili protestantske/britanske/unionističke zajednice.

Ne postoji nijedan izveštaj o žrtvama migrantskog porekla, a da ne uključuje ljude poput Ashra Chopra, majke dvoje dece koja je ubijena dok je sedela u svom automobilu sa decom. Upucana je dok je napadač IRA pokušavao da ubije policajca. Chopra se preselila iz Indije u Derry/Londonderry 1968, pridruživši se svom mužu i maloj indijskoj zajednici.

U indijskoj zajednici, koja datira iz 1930-ih, sada ima oko 10.000 osoba.


Dr Satyavir SINGHAL u Indijskom društvenom centru. Belfast, Severna Irska. © Luke BUTTERLY/The Detail

Satyavir Singhal, predsedavajući Indijskog društvenog centra u Belfastu je izjavio da manjinske zajednice i dalje moraju da navigiraju zemljom koja je na mnogo načina duboko segregirana. To je nešto što se pojavljuje u razgovorima kada ga novi migranti pitaju za savet gde da žive ili gde da šalju decu u školu.

Decenijama nakon završetka sukoba, 90% socijalnih stanova je i dalje segregirano po zajednicama „jedinstvenog identiteta“. A podaci iz Odeljenja za obrazovanje pokazuju da su novopridošli učenici segregirani, kao i njihovi lokalni vršnjaci. Više od 87% pohađa škole koje se smatraju tradicionalno katoličkim ili protestantskim, a manje od 6% novopridošle dece pohađa integrisane škole (koje namerno imaju za cilj mešanje učenika iz različitih sredina).

„Ljudi nas pitaju „da li je ova zona bezbedna ili nije?““, rekao je Singhal o davanju saveta pridošlicama koje traže mesto za život. On odgovara: „Savetujemo im da se ne približavaju zonama sa zastavama“, misleći na irsku i britansku zastavu koje se koriste za o beležavanje područja.


Gosia O’HAGAN. Ballymoney, Severna Irska. © Luke BUTTERLY/The Detail

Mnogi migranti na kraju nehotice izaberu stranu u ovom postkonfliktnom društvu, rekla je Gosia O’Hagan iz poljske zajednice. To može biti zbog toga gde žive, sa kim stupaju u brak ili koju školu pohađaju njihova:

„Moj muž, on je Irac. Moja deca idu u katoličku školu, tako da se podrazumeva da sam povezana sa jednom stranom više nego sa drugom. Ali, koliko je to moj izbor? Više ne znam. To je nešto na šta nisam bila spremna“.

Manjinske zajednice smatraju da političari Severne Irske uglavnom ignorišu glas i glasove migranata. Do sada je u parlamentu Severne Irske bio samo jedan izabran pripadnik iz manjinske zajednice; Anna Lo, poreklom iz Hong Konga, služila je između 2007. i 2016. pre nego što je napustila politiku zbog rasizma britanskih lojalista. Samo nekolicina od 462 lokalna odbornika Severne Irske je manjinskog porekla.

Ovo je u značajnoj suprotnosti sa Kosovom, gde je 10 od 120 mesta u Narodnoj skupštini rezervisano za predstavnike nesrpskih manjina.

Međutim, veći nivoi političke zastupljenosti je imao mali ili nikakav uticaj na ekonomski ili profesionalni razvoj romske zajednice, u čijim redovima je stopa nezaposlenosti nesrazmerno visoka u poređenju sa drugim etničkim grupama na Kosovu. Zaista, izveštaji istraživanja EU pominju ekonomske i socijalne izazove sa kojima se suočavaju mladi Romi, Aškalije i Egipćani, uključujući stopu nezaposlenosti od 75%.

Burbuqe ZEPA. Kosovo. Slika je korišćena uz dozvolu.

Širom Kosova, pripadnici manjinskih zajednica se suočavaju sa istim problemima u vezi sa teškim socijalnim i ekonomskim uslovima i pretpostavkom da je njihov položaj isključivo posledica pripadnosti ovim zajednicama.

Kao što je Burbuqe Zepa iz egipatske zajednice rekla:

„Niko nas ne primećuje. Iznenađeni smo što toliko godina nakon rata još uvek imamo tako teške uslove. Nemamo ni osnovne uslove za život. Naša deca i dalje žive sa velikim poteškoćama, i to samo zato što pripadamo ovoj zajednici. Oni nas ne vide kao pojedince, već samo kao glasove“.


Arjeta NOSHA. Ljutoglava, Kosovo. Slika je korišćena uz dozvolu.

Arjeta Nosha, takođe iz egipatske zajednice, se slaže. Ona živi u selu Ljutoglava blizu Peći:

„Živimo u zoni u kojoj je podela očigledna jer ponekad nemamo dovoljno ni za jelo. Kada radimo, možemo da jedemo, ali kada nemamo posla, često smo gladni. Ne zato što nam nedostaje želja za radom, već su mogućnosti za nas kao zajednicu mnogo manje. Međutim, naše komšije nam uvek pomažu i poštuju nas takve kakvi jesmo“.


Erxhan GALUSHI poslanik (Skupština Republike Kosova). Priština, Kosovo. Slika je korišćena uz dozvolu.

Erxhan Galushi, poslanik u Skupštini Kosova iz redova romske zajednice, je rekao: „Posle završetka rata 1999, romska zajednica se, zajedno sa drugim zajednicama, suočila sa velikim poteškoćama, uključujući raseljavanje, diskriminaciju i marginalizaciju. Uloga romske zajednice u izgradnji mira posle rata u Republici Kosovo je bila značajna, iako često potcenjena“, dodao je on.

Uprkos izazovima, neki su i dalje optimisti.

Elbert Krasniqi (ministar za administraciju lokalne samouprave). Priština, Kosovo. © Nora GJUZI

Iako se priznaje diskriminacija, situacija za manjine se popravlja, rekao je Elbert Krasniqi, ministar za administraciju lokalne samouprave i član egipćanske zajednice:

„Egipćanska zajednica, kao i svi građani Kosova, svakim danom je u sve boljoj situaciji, uz sve veću pažnju Vlade Kosova. Iako poboljšanje teške ekonomske situacije članova zajednice i dalje zahteva mnogo napora, oni su nesumnjivo važan deo izgradnje kosovske nacije i izgradnje mira, stvarajući na taj način harmoniju među svim zajednicama na Kosovu“.


Irma JONUTIENE (levo) i Justina CESNAUSKIENE (desno). Dungannon, Severna Irska. © Luke BUTTERLY/The Detail

Justina Cesnauskiene, žiteljka najraznovrsnijeg grada Severne Irske, takođe je doživela poboljšanja.

Rekla je da kada se prvi put preselila u Dungannon iz Litvanije sa 12 godina, u njenom razredu je bilo malo migranata.

„Kada smo se preselili ovde, (verske podele) su bile veoma jake, a posebno 12. jula, znate, bilo je ludo“, rekla je ona, misleći na često spornu kulturnu proslavu koja obeležava sećanje na istorijsku bitku vođenu po verskoj osnovi.

„Uvek smo ostajali u kući u to vreme, tog dana, jer nije bilo bezbedno“.

Ali tokom svog života u Severnoj Irskoj je videla ogromne promene u stavovima i demografiji.

Čak je pozvana i prisustvovala lokalnim proslavama 12. jula sa svojom malom decom.

„Ljudi vide da su deca koja dolaze u njihovu školu različita, da su iz različitih zemalja i nije ih briga. Oni sada više prihvataju“, rekla je ona.

„Sada je (Dungannon) veoma mešovit. Ne postoje više samo katolici ili protestanti, crnci ili belci. Mešano je“.

* * *

Ovaj članak je deo serije koju su zajednički napisali učesnici iz Kosova i Severne Irske u okviru projekta mirovnog novinarstva, Izveštavanje o nemirnoj prošlosti, koji je pokrenuo i organizovao Udruženje novinara Kosova u partnerstvu sa Shared Future News, uz finansiranje Ambasade Velike Britanije u Prištini. Prikazane činjenice i izraženi stavovi su autorski i urednički nezavisni od bilo kog donatora.