Vesti

Novinar: Liridon Spahiu, preveo: Bruno Neziraj

Istražni organi i institucije kažu da je samo u 2023. zabeleženo više od 2.700 slučajeva nasilja u porodici, od čega je 90 odsto bilo nasilje nad ženama. U prva četiri meseca ove godine, najmanje 2 žene su ubijene od strane svojih muževa ili bivših muževa, što je dovelo do kategorizacije ove pojave kao „femicida“

„Volim samo tebe“ je bila rečenica koju je Drenusha Latifi čula svaki put kada je doživela fizičko nasilje od svog muža. U početku je ljubav bila kao u bajkama, 10 godina su bili zajedno, ali je sve počelo da postaje mračno kada je 3-godišnje nasilje postalo svakodnevica.

Batine su postale toliko česte da, prema rečima Latifi, nije bila pošteđena ni tokom trudnoće.

„Jednom sam tokom druge trudnoće doživela fizičko nasilje, u stvari je jedan njegov prijatelj bio u stanu i odgurnuo ga od mene“, priznala je između suza Drenusha, koja je bila u prvim mesecima očekivane trudnoće.

Blaženo stanje se za nju pokazalo gorkim od strane njenog muža u poslednjim mesecima druge trudnoće.

Drenusha je, kako kaže, umorna od života, sa malim trogodišnjim detetom, odavno tražila razvod od čoveka sa kojim je nekada „sanjala o zajedničkom životu“.

Sve se raspadalo pred njenim očima i jedina joj je uteha bilo dete za koje je živela.

„Premorio me je fizički i psihički, kao i od raznih poslova, jer smo se preselili u drugi grad da živimo. Mrzela sam sebe u tom periodu i veoma sam se stidela sebe“, kaže ona.

Osim fizičkog, muž se pobrinuo da među njima bude i psihičko nasilje, zbijajući šale i smejući se stanju Drenushe, koja je, pored poteškoća sa decom snosila breme i kućnih poslova i prilagođavanja u novoj kući.

Nije našla mira gotovo nijednog dana otkako su se preselili u novu kuću. Dok govori, bojažljivo i sa teškom ranom u duši, ruke joj drhte, pogled joj se gubi u daljini, patnja je zauzela mesto na njenom licu. Govori tihim glasom kao da je neko prisluškuje i deli jezivu ispovest o svom životu kada je iz hira njenog muža morala da radi sve sama, čak i da nosi teške stvari u stanu. Njen život je postajao besmisleno težak i nije mogla da nađe objašnjenje za promenu čoveka sa kojim je nameravala da provede život. Promenio se skoro zbog ničega.

„Sećam se da sam sama naručila nameštaj, a i sama sam ga donela, u 8. mesecu na 5. sprat liftom, sama sam postavila, kao i zavese, i normalno zbog nemogućnosti sam ih postavila nakrivo, za šta me je on ismevao i vređao“, nastavlja svoju ispovest Drenusha o periodu koji želi da izbriše iz sećanja.

Drenushina ispovest je jedna od stotina ispovesti mladih žena i devojaka koje je život jako potresao. Istražni organi i institucije kažu da je samo u 2023. zabeleženo više od 2.700 slučajeva nasilja u porodici, od čega je 90 odsto bilo nasilje nad ženama. U prva četiri meseca ove godine, najmanje 2 žene su ubijene od strane svojih muževa ili bivših muževa, što je dovelo do kategorizacije ove pojave kao „femicida“.

Nasilje nad ženama u prisustvu dece postalo je uobičajeno, ali „nasilnici-supružnici“ nisu poštedeli ni svoje trudne žene. Nasilje kategorisano kao fizičko, prema stručnjacima u ovoj oblasti, počinje psihičkim i verbalnim nasiljem i vremenom prelazi u premlaćivanje. Nije malo slučajeva u kojima je nasilje primenjivano nad trudnicama, ali većina slučajeva ili nije prijavljena ili su prikriveni „čak i od same žrtve i članova porodice“.

Nasilje koje doživljavaju trudnice može izazvati i druge komplikacije, smatra ginekolog Zef Nderaj.

„Ako govorimo o neobuzdanom fizičkom nasilju, kod trudnica se može izazvati bol u stomaku, curenje amnionske tečnosti, krvarenje iz materice do prevremenog porođaja“, dodao je Nderaj.

A kada je reč o prevremenim porođajima izazvanim fizičkim nasiljem, prema rečima ginekologa Nderaja, do sada nije bilo takvih prijavljenih slučajeva.

Sa druge strane, sa psihološke tačke gledišta, nasilje kod trudnica može izazvati „veoma velike probleme“, uz poseban naglasak na „sve veću depresiju“, kaže psihološkinja Antigona Qenaj Sejdiu.

„Nasilje kod trudnica izaziva snažna osećanja straha, anksioznosti, depresije i osećaja niskog samopoštovanja, što može štetno uticati na mentalno zdravlje majke i emocionalni razvoj deteta koje nosi“, kaže Qenaj Sejdiu.

Osim majke, prema rečima Qenaj Sejdiu, doživljeno nasilje može direktno uticati i na decu.

„Na dete može direktno uticati stres koji je doživela majka“, nastavlja psihološkinja.

Samo u prva tri meseca ove godine prijavljeno je više od 750 slučajeva nasilja u porodici, ali u izveštaju Kosovske policije, zbog, kako se navodi, zaštite identiteta žrtve, nije saopšteno da li je bilo koja od žena koje su doživele nasilje bila trudna. Policija je saopštila da su „istražioci ti koji se bave konkretnim slučajevima i informacije o njima se ne saopštavaju zbog osetljivosti slučaja i zaštite žrtve“.

Trenutno na Kosovu radi deset sigurnih kuća za žrtve nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja, žrtve trgovine ljudima i zlostavljane, maltretirane, zanemarene i dece bez starateljstva.

To su vrata za sve žene koje su žrtve nasilja u porodici koje odluče da napuste domove u kojima doživljavaju nasilje, kao i za njihovu decu.

—-

***

„Ova publikacija je izrađena uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru projekta „Borba protiv diskriminacije, govora mržnje i rodno zasnovanog nasilja“. Sadržaj ove publikacije je odgovornost ATRC, IKS, D4D i UNK, i ni na koji način se ne može smatrati stavom Evropske unije“.