Vesti

Piše: Altiana Zogaj i Amantina Hasani

Frank Baum kaže da nema mesta kao što je dom. Ovo je takođe najčešći opis bilo koje fotografije gde je ispod mete kamere objekat gde se većina vremena provodi izvan profesionalnih angažmana. Ali nisu svi oduševljeni kada čuju da neko spominje kuću. Neki u tim zidovima prolaze kroz najveće bolove, fizičke i duhovne, ali od onih istih ljudi s kojima dele te uglove. 24satni policijski izveštaji imaju krivično delo koje nikada ne nedostaje, a to je nasilje u porodici.

Stoga, žrtve koje tu prednjače, prema statistikama, najčešće su devojke i žene. Kao i u svakom gradu na Kosovu, u Gnjilanu je isti trend. Ni muškarci ovde nisu "diskriminisani", ali taj broj nije ni blizu onom suprotnog pola. Ipak, ove statistike pokazuju i drugu stranu medalje, da nasilje ostaje samo unutar vrata kuće. Žene i muškarci se obraćaju agencijama za sprovođenje zakona.

Na osnovu podataka koje je dostavila policija, u Gnjilanu je 5 godina prijavljeno ukupno 1368 slučajeva. Od toga, u hiljadu i 26 slučajeva žrtve su bile žene. S druge strane, 377 muškaraca. Trocifrena šifra u slučaju žena i devojaka je jasan alarm da se ova kategorija češće suočava sa ovom vrstom nasilja. U protekloj godini, od 379 prijavljenih slučajeva nasilja, samo 11 žena je zatražilo zaštitu u skloništima.

Na osnovu podataka koje je dostavio Centar za socijalni rad, postoje kapaciteti za smeštaj samo 10 žena u roku od 24 sata. Što se tiče uslova, rečeno je da su relativno dobri. Međutim, ne prijavljuju sve žene nasilje, i ne idu do kraja. One trpe ponavljano nasilje, vraćajući se da ponovo žive sa počiniocima.

A.M., 38 godina iz istog grada, kaže da je nedostatak odgovarajuće podrške lokalnih i centralnih institucija, ali i porodice doveo do toga da se vrati u prostorije u kojima je pretrpela nasilje, u porodicu svog muža. Ona kaže da iako je fizičko nasilje prestalo, psihološko je i dalje prisutno. A.M. tvrdi da nikada nije posetila sklonište „Liria“ u njenoj opštini. To je zato što, kako žrtva tvrdi, nije informisana i da ima strah od stigmatizacije od ostatka kruga.

A za ponavljanje slučajeva nasilja u porodici u Gnjilanu govorio je i advokat Arbër Spahiu. On predstavlja desetine slučajeva žena iz ovog regiona koje doživljavaju nasilje i prate pravni put. Međutim, rekao je da nema tačne statistike, ali to je često slučaj. Nadalje, pokazao je neke pravne korake koje žrtva može slediti radi zaštite od nje.

Advokat kaže da žrtva može zatražiti zaštitu od suda putem zahteva za nalog za zaštitu. To se može učiniti podnošenjem zahteva nadležnom sudu, najčešće Osnovnom sudu. Čak i u slučaju nemogućnosti da se priušti advokat, zahtev se može podneti jer će sud razmotriti zahtev i, ako su ispunjeni uslovi utvrđeni zakonom, može izdati nalog za zaštitu. Policija takođe može zatražiti pomoć od vlasti kako bi pružila trenutnu zaštitu, ako je potrebno.

Ali koliko brzo se može dobiti nalog za zaštitu i koje su posledice za počinioca?

Nalog za zaštitu može se dobiti vrlo brzo, na osnovu onoga što je Spahiu tvrdio, u roku od 48 sati od trenutka podnošenja zahteva.

Dakle, nakon izdavanja naloga, počinilac se može suočiti sa kaznenim merama, uključujući novčane kazne ili zatvorske kazne, u zavisnosti od okolnosti i ponavljanja nasilja. Ako se nasilje ponavlja, mogu postojati teže pravne posledice.

U ovom slučaju, žrtva može zatražiti izvršenje ovog naloga od strane organa za sprovođenje zakona i može ponovo prijaviti nasilje policiji. Takođe može zahtevati preispitivanje predmeta od strane suda zbog strožih mera zaštite, kao što je zabrana kontakta ili konačno uklanjanje počinioca iz doma.

Žrtve nasilja u porodici mogu tražiti i naknadu štete nastale kao posledica nasilja. Naknada štete može se tražiti putem građanske tužbe za materijalnu i nematerijalnu (psihološku, fizičku) štetu. Za to žrtva mora dokazati povrede koje je pretrpela i može angažovati advokata da pripremi i podnese tužbu sudu.

„Udaljavanje od nasilja, čin hrabrosti”

Prema rečima specijaliste psihologije Donike Tahirsyla-Alidemi, povratak nasilnim partnerima više se manifestuje kod žena.

To je zato što su više povezani sa emocionalnim faktorom.

„Žene imaju tendenciju da se vrate u nasilna okruženja, jer su povezana sa emocionalnim faktorom. A zatim i udobnost doma. Sve se to manifestuje idejom da im to pružaju supružnici, ili manipulativni članovi porodice”, rekla je Tahirsyla-Alidemi.

Takođe, obećanja koja žrtve dobijaju od ljudi koji su ih napali, bilo psihički ili emocionalno, da će se promeniti.

„Nasilnici su poznati po svojim veštinama koje dovode do iskrivljavanja stvarne situacije. Tako, devojke i žene upadaju u zamku praznih obećanja, a nakon nekog vremena vraćaju se na nultu poziciju”, dodaje specijalista.

Ostali faktori, prema mišljenju stručnjaka medicinske psihologije, su i finansijski aspekt institucionalnog stanja. To se odnosi i na društvenu stigmatizaciju i maltretiranje od strane članova okoline u kojoj nekoliko ljudi živi i deluje u mladosti.

Ona tvrdi da ljudi koji su pretrpeli nasilje bez obzira na pol moraju shvatiti da nisu krivi za postupke drugih i da je okretanje od nasilja čin hrabrosti i samoodbrane.

Nedostatak svesti o oslanjanju na institucije

U odnosu na radnje koje treba preduzeti kada se osoba, muškarac ili žena suoče sa nasiljem, institucija koju prepoznaju kao najefikasniju ispada policija. Ovo se zasniva i na izveštajima o pouzdanosti institucija. U izveštaju Kosovskog centra za sigurnosne studije (KCSS) navodi se da je nakon Kosovskih sigurnosnih snaga druga policija. Međutim, prema AM-u, ono što ljudi nisu u potpunosti informisani su procedure koje bi trebali slediti nakon suočavanja s nasiljem i nakon izjave policiji.

Gnjilankinja tvrdi da nije videla nikakve izveštaje koji su dostupni da shvate kako postupati i gde se obratiti.

„Ja sam znala da će mi pomoći ako odem u policiju, ali oni uzmu izjavu i uhapse počinioca na 48 sati, ali gde da ga zadrže ako žena nema podršku čak ni od svoje porodice. Imamo li gde otići i šta nam država nudi kada nismo sigurni jedni s drugima ili kod kuće“, rekla je između ostalog.

U zaključku, ispostavlja se da je u vezi sa postupanjem u predmetima još uvek potrebna veća svest i informacije u vezi sa procedurama koje treba slediti i radnjama koje treba poduzeti.

--

Ovaj projekat je deo inicijative UN Women, „Rešavanje uticaja rodno zasnovanog nasilja na Kosovu i osnaživanje preživelih da se bore protiv stigme i progovore“, koju podržava britanska ambasada u Prištini.