Vesti

Piše: Gentiana Ahmeti

„Jedna žena je ubijena“, „Jeste li videli fotografije“, „Čak su i fotografije dece izašle“, „Još jedna stranica je objavila celu porodicu“ ove rečenice su preuzete iz razgovora nekih građana dok su pili jutarnju kafu u jednom od kafića u Prištini.

Od 2010. do aprila 2024, godine na Kosovu je ubijeno 58 žena, navodi se u članku Radio Slobodna Evropa.

U svim slučajevima koji su se dogodili, mogu se naći najmanje dve ili tri vesti koje izveštavaju o događaju, ali njihovo izveštavanje je često praćeno senzacionalističkim i narativnim pristupima koji umesto da promovišu svest i prevenciju, rizikuju normalizaciju ili čak opravdavaju nasilje.

Lični podaci žrtava nisu ni bitni ni u interesu javnog mnijenja, međutim, često se objavljuju na medijima i društvenim mrežama, kršeći dostojanstvo sebe i svojih porodica.

Dhurata Prokshi, sociologinja, kaže da mediji igraju ključnu ulogu u izgradnji percepcije rodno zasnovanog nasilja kao fenomena u društvu.

„Način na koji mediji izveštavaju o slučajevima žrtava ili preživelih od rodno zasnovanog nasilja koji se završavaju smrtnim ishodom nije uvek u službi informisanja o slučaju, stoga, želeći napraviti razliku od drugih medija koji profesionalno izveštavaju o medijima koji ne poštuju novinarsku etiku, pružaju informacije koje ozbiljno štete dostojanstvu i integritetu žrtve, u slučaju otkrivanja takvih detalja, moguće je održati javno suđenje za slučaj, što znači da se ne tretiraju isto od strane nadležnih institucija, što možemo reći da je intervencija u slučaju pristrasnosti kako je ubistvo žene došlo do smrtnog ishoda, te da se uglavnom od žrtve traže razlozi i obrazloženje“, kaže Prokshi.

Prema izveštaju „Analiza medijskog izveštavanja o zloupotrebi vatrenog oružja u rodno zasnovanom nasilju koje su počinili muškarci nad ženama na Zapadnom Balkanu“ Centra za kontrolu malog i lakog oružja jugoistočne i istočne Evrope (SEESAC), zajedničke inicijative Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), u 2022, godini na Kosovu je objavljeno 2,050 online izveštaja o zloupotrebi vatrenog oružja, od čega se 102 (5%) odnosilo na nasilje nad ženama. Većina (86%) odnosila se samo na konkretne slučajeve, dok je samo 6% rodno zasnovano nasilje tretiralo kao fenomen. Oko 43% objava zasnovano je na medijskim izveštajima Ministarstva unutrašnjih poslova, što je znatno iznad regionalnog proseka od 12%.

„Većina slučajeva rodno zasnovanog nasilja koje su muškarci počinili nad ženama, uz zloupotrebu vatrenog oružja, o kojima su mediji izveštavali tokom posmatranog perioda, dogodila se u privatnim prostorima – u domovima, stanovima, dvorištima i porodičnim prostorijama. 36% članaka je prikazano na način na koji se slučaj dogodio”, navodi se u izveštaju.

Savet štampe Kosova (SŠK) i Nezavisna medijska komisija (NMK), kroz pravnu strukturu, predviđaju da novinari treba da čuvaju privatnost pojedinaca.

„Novine, portali i novinske agencije će izbegavati upade i pretrage u privatni život pojedinca, sve dok su takvi upadi ili pretrage neophodni iz razloga javnog interesa“, navodi se u Kodeksu štampe Kosova.

Etički kodeks za pružaoce medijskih usluga navodi da se „mora poštovati pravo na privatnost pojedinaca. Zabranjeno je uplitanje u čisto privatne ili lične stvari koje nemaju uticaj na javni interes. Prema onima koji su pogođeni tragedijom ili tugom treba se odnositi s osetljivošću, poštovanjem i diskrecijom, poštujući pritom njihovu potpunu privatnost.”

Izveštavanje o ubistvima žena ne treba da služi kao senzacionalizam, već kao sredstvo za podizanje svesti i prevenciju nasilja.

--

Ovaj projekat je deo inicijative UN Women, „Rešavanje uticaja rodno zasnovanog nasilja na Kosovu i osnaživanje preživelih da se bore protiv stigme i progovore“, koju podržava britanska ambasada u Prištini.