Vesti

Mi, dolepotpisani, nakon praćenja procesa izbora članova Odbora Radio-televizije Kosova, ocenjujemo da je ovaj proces očigledno kompromitovan i da ne ispunjava minimalne standarde na osnovu kojih treba da budu preporučena imena članova Odbora RTK-a. Nedostatak osnovnih standarda transparentnosti, ravnopravnosti i proceduralne regularnosti glavni su razlozi za kompromitovanje ovog procesa. Stoga preporučujemo da kandidati koje je izabrala Ad hok komisija ne budu upućeni na glasanje na plenarnoj sednici.

Smatramo da je proces zakazao iz sledećih razloga: insistiranje poslanika Pokreta Samoopredeljenje da se proces okonča u kratkom roku i nedovoljno vremena na raspolaganju, neorganizovanost usled vremenskog pritiska, narušavanje ravnopravnog tretmana kandidata, nejasna i netransparentna metodologija, naročito odluka da se bodovanje kandidata ne vrši nakon svakog intervjua, kao i odstupanje od standarda uspostavljenih 2021. godine tokom procesa izbora članova Odbora RTK-a.

Pored utvrđenih nepravilnosti, proces se odvijao u atmosferi konfrontacije koju su stvorili pojedini poslanici Pokreta Samoopredeljenje prema nekim posmatračima, propraćenoj neprikladnim i podrugljivim javnim objavama jedne poslanice većine na račun posmatrača ovog procesa.

Ad hok komisija je preporučila sledeće kandidate za plenarnu sednicu: Valmire Thaqi, Flokart Aliu, Fatos Mustafa, Arbrore Riza, Gëzim Brahaj, Xheraldina Cernobregu, Njomza Beqiri, Anita Toqi, Lulzim Beqiri, Fatmir Podrimaj, Ilirjan Himaj i Avni Zuka. Iz srpske zajednice su za te pozicije preporučeni Vidosav Kostović i Ivana Milić, a iz redova ostalih manjinskih zajednica Anesa Ćolaković i Aldin Šabani.

Neke od glavnih nepravilnosti uočenih tokom praćenja procesa, koje su ugrozile ovaj proces su navedene ispod:

Kratak vremenski rok

U procesu se prijavilo ukupno 75 osoba za osam upražnjenih mesta u Upravnom odboru RTK-a: šest iz albanske zajednice, jedno iz srpske zajednice i jedno iz manjinskih zajednica.

Proces izbora članova odbora RTK-a se odvijao između 9. i 16. Aprila 2026, što obuhvata ukupno četiri radna dana, uzimajući u obzir vikend i Pravoslavni Vaskrs. Prvog i drugog dana su održani konstitutivni sastanak i sastanak za razmatranje dokumenata prijava, a samo dva dana su posvećena za ukupno 75 intervjua. Proces je završen u 1:30 ujutru 17. aprila 2026, a poslednji intervju održan je posle 22:00.

Proces je obeležen neorganizovanošću, pod uticajem insistiranja stranke na vlasti da se završi u veoma kratkom roku. U početku, svi sastanci počinjali su sa zakašnjenjem jer su poslanici u isto vreme imali i druge obaveze u Skupštini.

Takođe, poslanici su dosijee dobili sa zakašnjenjem i od trenutka prijema do početka intervjua imali su samo jedan radni dan za razmatranje približno 75 dosijea sa hiljadama stranica. U ovakvim okolnostima, nije realno očekivati potpun i kvalitetan pregled dokumentacije u tom vremenskom periodu.

Kandidati su o intervjuu obavešteni samo dan ranije, a neki od njih i u kasnim večernjim satima. Stručna služba Komisije je unapred poslala e-mail kandidatima u kojoj ih je obavestila da bi intervjui mogli da se održe naredne nedelje, međutim to obaveštenje nije predstavljalo zvaničan poziv. Ovakav način organizovanja je doveo u pitanje realnu mogućnost učešća nekih kandidata u procesu. Neki od njih su se obratili predstavnicima civilnog društva i izrazili nemogućnost učešća zbog kratkih rokova, budući da su se nalazili na putovanju.

Nedostatak metodologije

Jedna od glavnih zabrinutosti u vezi sa ovim procesom je nedostatak jasne metodologije, što je stvorilo prostor za kompromitovanje procesa od samog početka.

Metodologija pitanja je razmatrana i usvojena prvog dana intervjua, svega nekoliko minuta pre dolaska kandidata. Nakon kratke diskusije, poslanici su se složili oko pet istih pitanja, koja bi bila postavljana po principu rotacije. Drugog dana intervjua, predsednica Komisije je pokrenula pitanje da li bi pitanja trebalo promeniti, ali ostali poslanici se nisu složili.

U početku je odlučeno da će kandidati koji nisu dostavili svu dokumentaciju budu eliminisani, iako im je bila data druga prilika da dopune dokumentaciju. Međutim, tokom razmatranja određenih kandidata, utvrđeno je da neki od njih nisu dostavili ni osnovne dokumente, kao što je CV, uprkos ukazanoj drugoj prilici. U ovim slučajevima, Komisija je odstupila od prethodno uspostavljenog pristupa, ne pružajući odgovarajuće obrazloženje, nudeći nekim kandidatima dodatnu mogućnost za dopunu dokumentacije. Ovakav pristup predstavlja preferencijalni tretman za određene kandidate, nudeći im treću priliku.

Štaviše, jedna kandidatkinja je prvo isključena bez jasne proceduralne i pravne osnove. Komisija, međutim, nije donela formalnu odluku o njenom isključenju pa je ona naknadno pozvana. U drugom slučaju, kandidat je pozvan samo nekoliko sati pre intervjua, i to tek nakon što je javno objavljeno da nije pozvan zbog zamene broja telefona.

Dakle, nedostatak metodologije nije formalni nedostatak. Ovo je stvorilo praktične posledice u upravljanju ovim procesom, kršeći prava nekih kandidata i stvarajući povlašćen pristup za neke druge kandidate. Iz tog razloga, posledice nestrukturisanog pristupa bez stručne metodologije su potpuno kompromitovale proces izbora članova Odbora RTK-a.

Poređenje sa procesom iz 2021.

2021, kada je pokret Samoopredeljenje tek preuzeo vlast, u procesu regrutacije pokazano je znatno veće poštovanje regularnosti procesa, metodologije i prava organizacija civilnog društva i aktivista da prate proces.

Poređenja radi, tadašnja komisija, kojom je predvodio opozicioni poslanik, Armend Zemaj, iako je većinu činio Pokret Samoopredeljenja, održala je četiri sastanka pre početka procesa intervjuisanja. Na tim sastancima je detaljno je razmatrana lista kandidata i unapred su diskvalifikovani oni koji nisu mogli da nastave proces. Za razliku od tada, u sadašnjem procesu se je desilo da je pitanje diskvalifikacije kandidata razmatrano čak i nakon intervjua, usred samog konkurisanja.

U to vreme, Ad hok komisija je odlučila da će pitanja biti sačinjena na dan intervjua, a ne unapred. U trenutnom procesu, pitanja su unapred sastavljena, što povećava rizik od narušavanja njihove poverljivosti.

Takođe, 2021, bodovanje kandidata je obavljeno transparentno. Nakon svakog intervjua, svi članovi odbora bi javno objavili ocene za svakog kandidata i dali relevantna objašnjenja za svoju procenu. U trenutnom procesu, iako je preporučena primena iste metodologije, predsednica Ad hok komisije, Arbërie Nagavci, nije prihvatila primenu metodologije iz 2021. Tako su, tek nakon što su članovi Komisije intervjuisali 75 kandidata, oni izvršili ocenjivanje bez odgovarajućeg obrazloženja i anonimno, tako da nije moglo da se utvrdi kako je glasao svaki poslanik.

Još jedan drukčiji element u odnosu na 2021. se tiče atmosfere u kojoj se odvijao ceo proces. U to vreme, proces i intervjui su sprovedeni u prijateljskom i institucionalno korektnijem odnosu prema posmatračima.

Zaključak

Smatramo da su se pomenute nepravilnosti lako mogle izbeći i posledica su žurbe Pokreta Samoopredeljenje da imenuje članove Odbora RTK-a, žrtvujući principe meritokratije i pružanja jednakih mogućnosti svim kandidatima.

Proces izbora članova Odbora RTK je kompromitovan proces, kompromitovan u pogledu načina na koji je osmišljen, organizovan, načina postupanja sa kandidatima i konačnog ocenjivanja. Iz tih razloga, nefunkcionalni Odbor RTK ne bi trebalo da se popunjava novim članovima na ovaj način jer će to imati dugoročne posledice po njegovu nezavisnost i ugled.

Pre mesec dana, Platforma Saveta Evrope za bezbednost novinara, nakon misije za prikupljanje činjenica, je utvrdila da je na Kosovu zabeležen pad slobode medija, a politički uticaj na RTK je bio jedan od razloga za tu negativnu ocenu. Urednička nezavisnost RTK-a je ključna za slobodu medija na Kosovu i može je garantovati samo odbor izabran u regularnom procesu.

Komplikovanje ovog procesa će doprineti daljem pogoršanju slobode medija u zemlji.

Preporučujemo da se ovaj proces vrati na nultu tačku, da bude adekvatno osmišljen, u najmanju ruku poštujući standarde koje je pokret Samoopredeljenje implementirao 2021. u istom procesu.

Udruženje novinara Kosova — UNK

Pokret FOL

Kosovski institut za pravdu

Flutura Kusari