Vesti

Piše: Viola Azemi

Rodno zasnovano nasilje je fenomen prisutan u našem društvu. Iako se mnoge žene suočavaju sa ovom stvarnošću, prijavljivanje nasilja i dalje ostaje izazov. Prema policijskim statistikama, tokom 2024. godine prijavljeno je 2959 slučajeva nasilja u porodici, pri čemu su većinu žrtava činile žene.

"U ovim slučajevima identifikovano je 2368 ženskih i 617 muških žrtava", dodala je policija.

Takođe, u bazi podataka za identifikaciju slučajeva nasilja u porodici, koju je objavilo Ministarstvo pravde, u opštini Priština evidentirano je ukupno 1009 slučajeva, gde je 845 žrtava bilo žena i 164 muškarca. Ove statistike mogu postaviti važno pitanje:

Zašto žene redovno ne prijavljuju nasilje? Koji su faktori koji uzrokuju da mnogi od ovih slučajeva ostanu neprijavljeni?

Sociolog Labinot Konushevci je kazao da među svim sociološkim faktorima koji utiču na nedovoljno prijavljivanje nasilja od strane žena, najdominantnije ostaje nepoverenje u institucije.

„U okviru kompleksa inferiornosti i nedostatka institucionalne svesti, mentalitet i patrijarhalni model muškocentrične vlasti postavili su scenu. A tome pomaže morbidna i banalna reakcija društva, posebno iracionalne histerične gomile, koje nemaju sposobnost ili minimalnu empatiju za solidarnost sa ženskom žrtvom “, dodao je Konushevci.

Dalje je rekao da će ekonomska i profesionalna nezavisnost žene, visoko obrazovanje i disciplina, u kombinaciji sa emocionalnom inteligencijom, pomoći da ima više odbrambenih mehanizama.

Prema rečima psihologinje Adee Bajrami, želja da se porodica održi na okupu, strah od gubitka dece, stigma, nesigurnost, nedostatak podrške i finansijska zavisnost neki su od glavnih razloga zašto žene ostaju u nasilnoj vezi.

„Nakon dugog perioda nasilja i pretnji, žene se mogu osećati slabo i ne mogu se braniti. Ovaj ciklus nasilja može stvoriti neku vrstu 'začaranog kruga', gde se svaki pokušaj bega čini nemogućim, što dovodi do opšteg osećaja nemogućnosti da se situacija promeni ”, rekla je psihologinja. Nadalje, Bajrami dodaje da neke žene mogu biti zastrašene negativnim reakcijama članova porodice, kao što su društvene kazne ili stigma koju mogu pretrpeti zbog otkrivanja nasilja. Ona objašnjava i sindrom traumatske veze.

„Sindrom traumatske veze je psihološki fenomen koji se javlja kada žrtva formira emocionalnu vezu sa zlostavljačem, često nakon nasilnih perioda prošaranih trenucima ljubavi ili brige od strane zlostavljača. U tim slučajevima žrtve često veruju da će se zlostavljač promeniti ili da su same odgovorne za nasilje koje doživljavaju, ili veruju da je nasilje oblik ljubavi ili brige”, dodala je Bajrami.

Stvaranje okruženja u kojem se žene osećaju sigurno i podržano, pružanje pristupa psihološkim uslugama, pružanje pravne pomoći i svest društva o nasilju nad ženama mogu pomoći u stvaranju društva koje je svesnije i voljnije podržati žene koje doživljavaju nasilje.

Predstavnica Pokreta Pink na Kosovu Laureta Kelmendi kaže da je jedan od faktora koji utiče na žene da ne osude nasilje strah da bi se počinilac mogao osvetiti.

„Nažalost, porodica ili društvo u mnogim slučajevima utiču na najgore, jer žrtve razmišljaju kao ‘ne odbacujte to, morate sačuvati čast porodičnog mentaliteta’“, rekla je ona. Ona takođe ističe nedostatak podrške.

„Često vršimo pritisak na državne institucije i koristimo ovu publiku kako bismo edukovali devojke i žene da nasilje ne treba tolerisati i da ga treba osuditi“, dodala je Kelmendi.

Naglasila je i ulogu medija, rekavši da je ta uloga veoma velika i važna u mnogim oblastima života, jer ima za cilj informisanje, podizanje svesti i često utiče na način na koji razmišljamo. Na kraju je dodala da organizuju obuke za podizanje svesti i ohrabruju žene da ne odustaju i da ne ćute, već da progovore. Jer samo govorom se borimo protiv nasilja i svih drugih negativnih pojava.

--

Ovaj projekat je deo inicijative UN Women, „Rešavanje uticaja rodno zasnovanog nasilja na Kosovu i osnaživanje preživelih da se bore protiv stigme i progovore“, koju podržava britanska ambasada u Prištini.