Vesti

Piše Fetie Gashi

Jedan mlad život pun nada i snova tragično je okončan Betina Ymeri, 19-godišnja devojka, pronađena je bez znakova života u stanu svog zaručnika 8 septembra 2022. godine.

Njena smrt šokirala je ne samo njenu porodicu, već i celu zajednicu. Na inicijativu roditelja žrtve, 16 septembra 2022. godine, održan je protest ispred Osnovnog suda u Mitrovici, kako bi se pozvale relevantne institucije da prioritetno tretiraju slučaj.

Nakon toga, Osnovno tužilaštvo u Mitrovici, 6 marta 2023. godine, podiglo je optužnicu protiv optuženog Leotrima Shale, koji je optužen da je od 30 decembra 2021. godine do 8 septembra 2022. godine, u selu Donji Vinarac u Mitrovici, svojim ponašanjem i radnjama, naveo pokojnu Betinu Ymeri da izvrši samoubistvo. Ovim radnjama Leotrim Shala je optužen da je počinio krivično delo „Navođenje na samoubistvo i pomaganje samoubistvu“, prema članu 177, stav 1 Krivičnog zakonika Republike Kosovo.

Na prvom suđenju optuženi Leotrim Shala, 4 decembra 2023. godine, oslobođen je optužbe nakon što nije dokazano da je počinio krivično delo koje mu je stavljeno na teret. Međutim, protiv ove presude Osnovno tužilaštvo Mitrovice uložilo je žalbu Apelacionom sudu. Nakon razmatranja žalbe, 8 avgusta 2024. godine, Žalba je poništila prvostepenu presudu i vratila predmet na ponovno suđenje.

Osnovni sud u Mitrovici je 21 januara 2025. godine izrekao presudu kojom je optuženi Leotrim Shala osuđen na 4 godine zatvora zbog podsticanja Betine Ymeri na samoubistvo. Prema presudi, optuženi je proglašen krivim za krivično delo „Navođenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu“ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, kojom će se računati i vreme provedeno u pritvoru i kućnom pritvoru, do pune snage ove presude, ali ne duže od izrečene kazne.

Adelina Berisha, iz Mreže žena Kosova, kaže da je MŽK pozdravio odluku suda i smatra je važnim korakom za jačanje pravde i sprečavanje sličnih radnji.

„Odluka suda da osudi Leotrima Shalu važan je korak ka pravdi. Pozdravljamo ovu odluku i smatramo da je neophodno da sudovi u takvim slučajevima primene zaslužene kazne, kako bi se garantovala zaštita prava žrtava i sprečilo ponavljanje sličnih radnji. Odluka je donesena u skladu sa zakonskim odredbama i to je važno kako bi se osigurala vladavina prava“, rekla je ona.

Međutim, Berisha izražava zabrinutost da kazna od 4 godine zatvora, iako zakonita, može izazvati zabrinutost u pogledu proporcionalnosti kazne sa tragičnim posledicama koje je prouzrokovala.

„Kazna zatvora od 4 godine, iako u skladu sa zakonom, postavlja pitanja o proporcionalnosti sa tragičnim posledicama. Mnogi je mogu smatraju nedovoljnom da odražava ozbiljan uticaj na porodicu i društvo. Pregled kaznenih politika može pomoći u jačanju poruke nulte tolerancije prema nasilju i psihološkom pritisku”, kaže Berisha.

Zakoni koji štite žrtve psihološkog i emocionalnog nasilja na Kosovu u skladu su sa međunarodnim normama, uključujući Istambulsku konvenciju. Međutim, poteškoće u sprovođenju ovih zakona i dalje predstavljaju veliki izazov.

„Postojeći zakoni na Kosovu sadrže odredbe za zaštitu od nasilja i emocionalnog pritiska, uključujući kriminalizaciju psihološkog nasilja u okviru nasilja u porodici. Ovi zakoni su takođe u skladu sa Istambulskom konvencijom. Međutim, efikasna implementacija ostaje izazov. Da bi se garantovala potpuna i efikasna zaštita žrtava, neophodno je poboljšati obuku osoblja i uspostaviti adekvatne mehanizme podrške“, rekla je ona.

Prema Berishinim rečima, društvo bi trebalo da se potpuno posveti promovisanju podrške žrtvama i podizanju svesti o uticajima psihološkog nasilja. Za to je neophodna edukacija i stvaranje odbrambenih mehanizama.

„Društvo treba da promoviše kulturu podrške i razumevanja za žrtve psihološkog nasilja. U tom cilju, edukacija zajednice o uticajima psihološkog nasilja, podizanje svesti kroz kampanje i jačanje odbrambenih mehanizama su bitni koraci. Ove mere mogu doprineti konkretnoj pomoći žrtvama i sistematskoj promeni stavova prema nasilju”, rekla je ona.

Prema podacima Kosovske policije, od 2020. godine prijavljeno je 9,285 slučajeva nasilja u porodici nad ženama. Od 2010, godine na Kosovu je ubijeno 58 žena. U većini slučajeva počinioci ovih ubistava bili su supružnici, a zatim očevi i sinovi.

--

Ovaj projekat je deo inicijative UN Women, „Rešavanje uticaja rodno zasnovanog nasilja na Kosovu i osnaživanje preživelih da se bore protiv stigme i progovore“, koju podržava britanska ambasada u Prištini.